Misterija DNK

Dvostruka spirala DNK je poznata kao obrazac života pedesetak godina, od otkrića Cricka i Watsona (za šta su dobili Nobelovu nagradu).

Slika 1. Dvostruki heliks DNK. Svaka nit ima oko 3.1 milijardi nukleotida. Oni su vezani hemijskim vezama, a označeni su kao adenin (A), citonzin (C), gvanin (G) i timin (T). Tri ovakve baze čine triplet ili kodon. Ima ukupno 4³ = 64 različite vrste kodona u lancu DNK. Svaki kodon je genetski ekvivalent za jednu aminokiselinu, koja je osnovna jedinica proteina. Sekvenca kodona koji kodiraju jedan protein se zove gen. Oko 5% DNK kodira sve poznate protein u čoveka, ostalih 95% nazivamo uspavanom ili junk (eng. đubre), sastoji se od ponavljajućih kodona, čiju svrhu nauka ne može da objasni. Danas znamo da se ovde dešavaju najznačajnije promene, da se tu nalaze tzv. alien geni.

64 kodona u DNK kodiraju čitav živi svet. Kako je to moguće? Ovo se događa preko procesa koji se naziva “kompleksnost preko prostih pravila” u kome se neverovatno složene strukture baziraju na jednostavnim jednačinama složenih broijeva. Ovaj process se naziva Mandelbrotov obrazac o otkriven je 1979.

On je predstavljen jednostavnom formulom:  z -> z² + c . Ova formula, koju je nemoguće objasniti sem matematički, objašnjava nastajanje fraktala. Pozabavimo se sada nečim sasvim drugačijim. Taositička (budistička) knjiga "I Ching" ("Knjiga promena"), koja služi za proricanje sudbine, operiše sa 64 heksagrama (dakle potpuno identično kao broj kodona).

Dakle I Ching koristi binarni kod (0 i 1, tj. jin i jang), kao kod komjutera. Postoje četiri kombinacije jing i janga (mirujući jin, krećući jin, mirujući jang, krećući jang). Ako bi se jin predstavio kao 0, a jang kao 1 kombinacije bi bile 00, 01, 10, 11.

Ova četiri broja bi tačno odgoavarala četiri nukleotida T, C, G, A. Martin Schönberger, nemački naučnik, koji je napisao knjigu "The I Ching and Genetic Code", dokazao je da dva kodona koji sadrže hemijsku poruku da se prestane sa sintezom proteina ima istu numerički strukturu kao heksagram 63 (koji se zove na kineskom "kraj"), a kodoni za početak sinteze odgovaraju heksagranu 64 ("početak" na kineskom). 

 Slika 2. Kombinacije gornjih trigrama sa donjim trigramima daju 64 heksagrama, označena brojevima.

Ono što je posebno zanimljivo je da heksagrami I Chinga odgovaraju kodonima koji određuju sintezu aminokiselina (uključujući tzv. start i stop kodon, dakle kodone koji pokreću i zaustavljaju sintezu aminokiselina). Kako su budisti znali tajnu života?

Ako bi informacije iz DNK preveli u kompjuterske termine, on bi imao oko 6 Gb (Gigabajta) memorije. Ali, svođenje DNK na postu memorijsku traku je veoma uprošćeno shvatanje. Izučavanje humanog genoma, pod nazivom International Human Genome Project, izvršeno je pre desetak godina. Namera je bila da se kodira potpuna sekvenca DNK, a verovalo se ima oko 100 000 gena (imajući na umu da ljudsko telo ima oko 70 000 proteina). Iznenađenje istraživača je bilo ogromno, kada su saznali da ima svega 30.000 gena, svega 300 više od genoma miša. Ali dok se zapadna nauka fokusirala na 5% “funkcionalne DNK”, u SSSRu je grupa naučnika istraživala čitav genom čoveka.

Istraživanje je vodio Dr. Pjotr Garjajev, akademik Ruske Akademije Nauka, kao i Akademija nauka Nju Jorka. Oni su utvrdili da tkzv. “junk DNK” nije nimalo besmislena i da ima definitivno strogu strukturu. Ova sekvenca je podsećala na jezik, sa kodonima koji su bili ekvivalentni rečima. Dok su se zapadni naučnici fokusirali na “mašinski jezik” (ekvivalent kod komjutera), ruski naučnici su otkrili viši nivo biološkog jezika.

Drugo zapanjujuće otkriće je bilo da DNK nije zatvorena knjiga, već da se može reprogramirati. Ako ovo uporedimo sa softverom kompjutera, program se stalno može menjati. Kodoni mogu da menjaju mesto u DNK.

DNK ima sasvim fascinantna svojstva, ako se izloži laserskom zraku. Kada se DNK ukloni iz epruvete, laserski zrak nastavlja da se kružno kreće, kao da je DNK i dalje tu (ovo se zove "fantomski efekat DNK" i nema naučno objašnjenje, ali ćemo se ovim fenomenima pozabaviti kada budem pisao o homeopatiji). Najzanimljiviji eksperiment koji je uradila grupa akademika Garjajeva je bilo reprogramiranje sekvence kodona DNK korišćenjem lasereskog zraka (ovo se može postići i drugim načinima, a o tome ćemo govoriti u posebnom postu).

Dakle struktura obrasca života se može menjati tokom života. DNK nije nepromenljivi molekul, već struktura koja se stalno oblikuje. Ovi eksperimenti su osnova laserske terapije različitih bolesti. Takođe, osnova su za učenje Bruca Liptona (o njemu drugom prilikom).

Ova svojstva DNK su bacilo potpuno novo svetlo na molekul DNK. Garjajev je napisao članak sa nazivom “DNK kao talasni biokomjuter” I pretpostavio da je ona inteligentni biološki kompjuter. On može da koristi podatke i da hromozome povezuje u holistički kontinuum, vrstu biološkog interneta u telu. Sve naše ćelije su u neprekidnoj komunaciji jedna sa drugom, što omogućava koordinaciju metablizma. Dokaze za ovo je dao Cleve Backster. On je dokazao da ćelije izdvojene iz tela i dalje komuniciraju sa organizmom. On je koristio detektor laži, jedan koji je bio priključen na ispitanika i drugi koji je bio priključen na njegovo tkivo udaljeno 12 kilomaetara dalje. On je pokazao istu reakciju na ispitaniku i tkivu, istovremeno.

Prema Garjajevu, informacije u DNK nisu deponovane lokalno, tj. nisu ograničene na sam molekul DNK. DNK deluje kao genomski hologram, koji se može čitati koristeći magnetna ili akustična polja.

Naučnici su otkrili da DNK poseduje “telepatske sposbnosti”, tj. može da prepozna drugi molekul DNK sa daljine. Ona može da indentifikuje sličnu DNK i da se spoji sa njom. Nema naučnog objašnjenja za ovaj fenomen, a sa hemijske tačke je ovo potpuno nemoguće. Članak objavljen u časopisu ACS Journal of Physical Chemistry B, opisuje kako dvostruki heliks DNK prepoznaje sličnu strukturu bez fizičkog kontakta. “Zapanjujuće, ovo se događa preko sloja vode koja je odvaja od druge DNK” opisuju autori rada Geoff S. Baldwin, Sergey Leikin, John M. Seddon, Alexei A. Kornyshev.

Biolog Rupert Sheldrake predlaže ime za ovaj fenomen I nazova ga morfičkim poljima. Morfična genetska polja kodiraju genetsku informaciju koju dele svi pripadnici vrste.

Dr Leonard Horowitz u svojoj knjizi DNA: PIRATES OF THE SACRED SPIRAL, tvrdi da je DNK "instrument respiritualizacije tela". Naime, pomenuta elektromagentna polja utiču na strukturu DNK, definišući zdravlje i bolest. Zdravlje je stanje balansiranog elektromagnetskog polja, a bolesti disonanca. DNK funkcioniše kao prijemnim i prenosnik elektromagentskih frekvenci kroz telo.

Sposobnost tela čoveka da postigne optimalnu frekvencu, koju on naziva "Božanskom Rezonancijom" je locirana u energetskom matriksu DNK. Ovde je najveća koncentracija molekula vode u telu, a o tome će biti više reči u postu o vodi i njenim neobičnim sposobnostima. Ove frekvence nalaze u opsegu Šumanove rezonancije (ekstraniske frekvence, Tesline struje). Ovo je osnova terapije zvukom (antropozofska medicina, molitva, muzikoterapija), frekvenca sreće i zdravlja je 528 Hz.

Ako je DNK softver koji se neprestano menja, ko je napisao kod?

Slika 3. Matematičar Fred Hoyle je ispitivao mogućnost nastanka života slučajnim događajem, kako to opisuje današnja nauka. On je načinio analogiju sa pokušajem slepog čoveka da ređa Rubikovu kocku (9 raznobojnih kockica na svakoj strani). Izračunao je da bi mu trebalo 5 x 10¹⁸ pokušaja. Ako bi svaki pokret trajao sekundu, trebalo bi mu 126 milijardi godina da dođe do rešenja. Zamislite koliko bi vremena trebalo da se slučajno složi 3,1 milijardi nukleotida u pravilan sled.

Mnogi savremeni evolucioni biolozi nisu darvinisti, ali ni kreacinisti, a njihov predstavnik je professor evolucione biologije na Kembridžu Simon Conway Morris. On misli da je priroda rešavala problem više puta na isti način, npr. Struktura oka je ponovo pronalažena najmanje šest puta u različitih vrsta životinja.

U 1995. se pojavila teorija “Inteligentnog stvaranja” (ID). Nju je formulisao Michael Behe u njizi “Darwin’s Black Box”. Teorija ID smatra da je život na Zemlji proizvod inteligentnog stvaranja, ane process pokušaja i greške. O ovoj tepriji ćemo govoriti malo više u sledećem postu, o Alien genima u našim DNK.

Sve ovo ukazuje na inteligentnu energiju svemira koja služi kao medijum za morfična genetska polja DN.K

Dalje čitanje:

Schonberger, Martin.  The I Ching & the Genetic Code.  Aurora Press.  November 1992.

Аутор: Althea S. Hawk: Quantum DNA Healing: Consciousness Techniques for Altering Your Genetic Destiny, Rochester, Vermont : Bear & Company, [2017]