Mit o korišćenju 10% mozga

U filmu Lucy (inače odličnom) Morgan Frimen objašnjava na početku kako ljudi koriste samo 10% mozga i da bi stekli supermoći kada bi mogli da koriste pun kapacitet. Zanimljivo je kako je ova notorna neistina uhvatila korene čak i kod medicinskih radnika. Istina je sasvim drugačija, mi koristimo mozak u punom kapacitetu neprekidno, pa čak i kada spavamo najviši delovi kore mozga su aktivni.

Ideja je potekla od osnivača američke psihologije Williama Jamesa, koji je smatrao da ljudi koriste mali deo svojih mentalnih potenijala i da bi IQ mogao da se podigne stimulacijom na 250–300. Američki pisac Lowell Thomas je izneo ovu ideju 1936. u knjizi “How to Win Friends and Influence People” dodajući izmišljenu rečenicu:

“Profesor William James sa Harvarda je govorio da prosečan čovek korisi samo 10% svojih mentalnih sposobnosti.”

Od tada se ova pogrešna intepretacija neprekidno provlači u popularnoj literaturi.

Slika 1. Naslovna strana besmislene knjige, koja je inicirala mit koji traje decenijama.

Neuronaučnik Barry Bernstein ukazuje da je ovaj mit potpuno pogrešan iz više razloga. Ukoliko bi stvarno 90% mozga bilo van funkcije, oštećenje ovih delova ne bi imalo nikakve posledice. Mi znamo da čak i male povrede imaju velike posledice na funkcionisanje mozga. Snimci mozga pokazuju da je on neprekidno aktivan, mada se aktivnost pojedinih delova manja. Znamo i da se delovi organa koji se ne koriste eliminišu tokom evolucije. Delovi koji ne funkcionišu bi stoga zakržljali. Mozak bi bio mnogo manji ako bi koristio samo 10% svojih sposobnosti.

Nema nijednog dela mozga za koga nije do sada pokazana neka funkcija. Neki delovi se koriste nedovoljno, kako sam pisao u postu o autističnim savantima, ali nema nijednog dela koji se ne koristi uopšte. U studiji iz 2008. neurolog Barry Gordon je pokazao da je praktično svaki deo mozga u upotrebi tokom čitavog dana.

Slika 2. Funkcionalna magnetna rezonanca mozga. Čak i pri spavanju (gornje slike) prisutna je visoka aktivnost mozga (posebno tokom faza sna ili REM faza).

U stvari je istina sasvim suprotna, mozak inteligentnih ljudi je umrežen na sasvim drugi način od mozga prosečnih. Studija novom metodom Array tomografijom je omogućila da vizualizujemo veze unutar mozga (to sam već opisao u postu o razlici između muškog i ženskog mozga).

Analiza konektivnosti izmedju različitih delova mozga kod stotine ljudi je pokazala da ljudi sa visokim stepenom povezanosti između regiona mozga imaju dobre verbalne sposobnosti, kvalitet pamćenja i kognitivnih sposobnosti i generalno su uspešni u životu. Osobe sa manjom konektivnošću su imali nižu inteligenciju, češću zloupotrebu supstanci, napade besa.

Ovaj nalaz je posledica istraživanja u sklopu Human Connectome Project u SAD. Konektomi su funkcionalne celine mozga, koje se povezuju između sebe. Ima ih oko 200, a veze između njih su posledica procesa učenja, inteligencije, verbalnih sposobnosti, ali i edukacije, pa i prihoda. Ispitivano je 461 osoba. Ova istraživanja su pokazala da u stvari ljudi visoke inteliogencije koriste manje mozga, jer je on umrežen na bolji način. Nalaz mozga Ajnštajna je dao slične podatke. Istraživanje grupe kinseskih naučnika je pokzalo da što je mozak na višem stadijumu razvoja, troši manje enrgije tj. radi racionalnije. Dakle, ako koristite 100% mozga verovatno ste ovca, inteligentni ljudi koriste mali deo svojih kapaciteta.

Slika 3. Prikaz veza između funkcionalnih regiona mozga (kojih ima oko 200) se naziva konektom. Konektom (mapa veza između regiona mozga) pokazuje stvarnu aktivnost mozga.

Važan nauk iz ovih studija je da stimulacija mozga poboljšava konektivnost, poveđavajući efikasnost njegovog rada.