Afektivna imunologija (imunologija i emocije)

Emocije utiču na svaki aspekt našeg života. Svi znamo da se češće razboljevamo kada smo nesrećni ili pod stresom, pa ipak je izučavanje veze emocija i imuniteta počelo tek relativno skoro. Ortodoksna nauka nije do skoro priznavala uticaj emocija na zdravlje (i sada možete pročitati da nije dokazana veza između stresa i karcinoma). Svetovi imunologije i psihijatrije su izgledali tako udaljeni. A oba sistema (emocije i i imuni sistem) imaju sličnosti u činjenici da se stalno menjaju u reakciji na spoljne stimuluse. Poslednjih godina se rodila nova nauka, afektivna imunologija.

U jednom odličnom članku na ovu temu, autor duhovito tvrdi da su Frojd i Jung bili imunolozi, ali nisu toga bili svesni. Naime, Jungova podela ličnosti na ekstrovertne ili introvertne, dosta dobro korelira sa tipovima imunološke reakcije. Ekstrovertne imune ćelije su ćelije urođenog imuniteta (stalno su u komunikaciji sa spoljnim svetom). Adaptivni imuni odgovor je introvertan, počiva na konceptu imunološkog pamćenja. Ovo ima implikacije na specifična oboljenja ljudi.

Jedna nova, velika metaanaliza (pregled literature) je upoređivala pet osnovnih tipova ličnosti – tzv. “Big 5” (koje čine otvorenost ka novim iskustvima, savesnost, ekstraverzija, neuroticizam i saradljivost) sa podložnošću odredjenim imunim oboljenjima. Savesnost je bila udružena sa niskim stepenom zapaljenskih oboljenja (nizak nivo CRP u serumu). U fascinantoj studiji Steve Cole-a iz 2014. je pokazano da ekstrovertni tip ima sklonost ka zapaljenskim simptomima. U oba tipa su bili aktivirani sasvim drugačiji geni u reakciji na stimuluse iz spoljne sredine.

Kod emotivnih poremećaja, kao i kod imunoloških bolesti, najvažniju ulogu ima uticaj sredine. Nije zato iznenadjenje da je najviša učestalost imunoloških bolesti i emotivnih poremećaja u periodu izmedju 25. i 50. godine života.

Slika 1. Shematski prikaz veze izmedju emotivnog i imunološkog sistema. U normalnom stanju (gornja leva slika) oni su uravnoteženi. U stanju zdravlja, agensi koji deluju iz spoljne sredine bivaju kompenzovani jednim ili sa oba ova sistema )gornja desna slika). U osoba sa emotivnim ili imuinološkim poremećajima isti agensi dovode do poremećaja ravnoteže u oba sistema.

Ako predstavimo imuni sistem i emocije kao spojene sudove, imamo situaciju kao na slici 1. U zdravlju, spoljni uticaji (mikrobi ili emotivni stres) bivaju kompenzovani od strane oba sistema. Tipičan primer je ozbiljna infekcija. Organizam aktivira mehanizam povišene telesne temperature (koji pomaže da se eliminiše infektivni uzročnik). Uporedo sa tim nastaje tzv. emotivna reakcija na bolest. Dolazi do letargije, depresije, nervoze, pospanosti. Ovo ograničava aktivnost čoveka, čime se čuva energija za borbu sa infekcijom.

Kada se sistem poremeti, na primer kada smo u akutnom emotivnom stresu dolazi do povišenja nivoa određene vrste NK ćelija u cirkulaciji (NK ćelije imaju brojne funkcije, između ostalog ubijaju ćelije inficirane virusom ili ćelije karcinoma). Ovaj odgovor je drugačiji od onog kod klasične akutne infekcije. Smeh ne dovodi do povećanja specifičnih ćelija u cirkulaciji, ali poboljšava njihovo funkcionisanje. U jednom radu je gledanje humorističkog filma tokom sat vremena dovelo do poboljšavanja funkcije NK ćelija tokom 12 sati od gledanja filma). Dobrovoljci koji su učestvovali u programu meditacije 8 nedelja (20 minuta tokom dana, šest dana nedeljno) su imali povišenje citotoksične aktivnosti NK ćelija.

Kakvi su efekti hroničnih emotivnih ili imunoloških stresova?

Jasno je da dugotrajni stres izaziva kardiovaskularne bolesti, aktivacijom imunog sistema. U izvesnom članku “Psychological Risk Factors and Immune System Involvement in Cardiovascular Disease” autori zaključuju da sada ima sasvim dovoiljno naučnih dokaza da “se zaključi era u kojoj su srce i um bili razmatrani kao odvojeni entiteti, bez uticaja jednog sistema na drugi." Problem nastaje u redosledu promena, da li hronični stres izaziva depresiju, koja dovodi do nastajanja zapaljenja (a samim tim do nastanka kardiovaskularnih bolesti) ili je zapaljenje uzrok depresije I kardiovaskularne bolesti. Razvod, problemi u braku, usamljenost dovode do nastanka poremećaja imunog sistema, uz česte infekcije i olakšano nastajanje zapaljenja. Tokom 2003, Dr. Ričard Dejvidson sa kolegama je pokazao da osobe koje su imale negativne emocije stvaraju niže titre antitela na virus gripa. Već pominjani Cole je pokazao promenjeno funkcionisanje 203 gena kod ljudi sa negativnim emocijama. Negativne osobe lakše dobijaju grip, a slični nalazi su dobijeni i za druge virusne infekcije disajnih puteva. Pozitivne osobe su bile znatno ređe bolesne od respiratornih infekcija. Osećaj zadovoljstva poboljšava imunitet. Miševi koji se maze imaju niži nivo adrenalina, stres hormona koji suzbija imune funkcije. U njihovoj krvi se nalazi povećan broj T regulatornih limfocita koji luče interleukin 17 (ova vrsta ćelija dovodi do suzbijanja zapaljenskih reakcija).

U jednom radu iz 2019. godine su izučavane promene u funkcionisanju imunog sistema osoba koje su se zaljubile. Pokazano je povećano aktiviranje interferonskog odgovora tipa I. Takođe se povećava broj dendritičnih ćelija, koje prepoznaju antigene. Ovo povećava značajno otpornost prema virusnim infekcijama. Postoje podaci da neuzvraćena ili ljubav ili stres vezan u periodu zaljubljivanja mogu da smanje otpornost organizma. Studije kod dece sa SSID-om pokazuju da im svakodnevna masaža poboljšava imuinološki status. Ovo je osnova svih tehnika masaže.

Manje znamo o efektima disfunkcije imunog sistema na emotivni sistem. Ali iz studija sa karcineuronskim inhibitorima (lekovima koji suzbijaju imunu reakciju), znamo da je jedan od njihovih glavnih neželjenih efekata upravo depresija. U osoba koje su imale transplantaciju organa i dobijaju imunosuopresive, oko 60% je depresivno. U miševima sa poremećajima imuniteta, postoje brojni poremećaji ponašanja. Mehanizam nastanka ove pojave je vezan za funkcionisanje limfnih sudova u mozgu. Oni su svojevrsna “kapija” za ulazak T limfocita u tečnost oko mozga. Interferon (koji povećava otpornost prema virusnim infekcijama) povećava i društveno ponašanje miševa. Dakle, društvene osobe su otpornije na infekcije.

Osobe obolele od SSID-a imaju često mentalne poremećaje. Postoji direktna veza između broja CD 4 pozitivnih ćelija (merilo težine SSID) i stepena emotivnih poremećaja. Emotivni problemi su opisani kod svih autoimunih bolesti (sistemskog lupusa, reumatoidnog artritisa itd).

Dakle, citiraću na kraju profesora psihologije Šeldona Kohena, profesora psihologije na Karnegi Melon Univerzitetu u Pitsburgu:

”Otpornost na infekcije se lako može poboljšati zdravim načinom života. Ne pušite, šetajte, jedite pravilno, smanjite nivo stresa, poboljšajte medjuljudske odnose."

(ja bih dodao i, volite se).