Šta je ljubav?

Ovde nećemo govoriti o romantici, već o tome kakve su fiziološke promene dešavaju u organizmu kada smo zaljubljeni, kao i delu ljubavi koji se zove seks. Ova oblast nije sasvim upoznata, moguće i zbog toga što po klišeu naučnici nisu posebno dobri u ljubavi.

Kako se zaljubljemo, zašto prestajemo da volimo nekog, a neko nam čitav život muti snove?

U knjizi Daniela M Davisa The Compatibility Gene (podudarni gen), on opisuje kako mali deo hromozoma 6 utiče na zaljubljivanje. Osnova su istraživanja Švajcarskog zoologa Clausa Wedekinda iz 1994. One je davao ženama da mirišu majice koje su muškarci nosili dve noću uzastopno (pri tome nisku koristitli alkohol, duvan, parfeme i sve što bi uticalo na miris znoja) i da opisuju miris. Žene su procenjivale tri karakteristike - prijatnost, intenzitet i seksualnu privlačnost. U eksperimentu je učestvovalo 49 žena i 44 muškaraca. I jednima i drugima je izvadio krv za genetiku (tip glavnog histokompatibilnog kompleksa ili, drugim rečima, dela genoma koji je zadužen za prepoznavanje stranog, MHC).

Rezultati su pokazivali da su žene opisivale kao privlačan miris znoja muškaraca koji su bili različiti od njih u genetskom smislu. Dakle, mi bukvalno "namirišemo" osobu koja nam je kompatibilna.

Znamo da na sličan način miševi, pa čak i ribe biraju partnere. To bi značilo da partnera biramo tako, da bude genetski što dalje od nas, da bi potomstvo bilo zdravo. Dakle, nije ljubav na prvi pogled, nego ljubav na prvi miris.

Jedna nova studija je testirala ovu ideju na 30 parova iz Jute (Država u SAD) i 30 praova iz Nigerije.  

U slučaju parova iz Jute, postojala je jasna razlika u genima MHC. Ali, parovi iz Nigerije su imali sasvim slične MHC gene. Da li se radi socijalnim razlozima za brak (bez ljubavi ili neki drugi faktor u pitanju, nije sasvim jasno). 

Druga studija sa znojavim majicama je upoređivala reakciju žena na muškarce različitih etničkih grupa. Rezultati su bili zanimljivi, žene nije privlačio znoj muškaraca druge etničkegrupe. One su se opredeljivale za muškarce iz svoje etničke grupe, sa različitim MHC genima. Muškarci iz druge etničke grupe, iako veoma udaljeni po pitanju genetike, nisu im bili privlačni.

Jedna druga studija je izučavala muškarce i žene bez čula njuha, u odnosu na broj seksualnih partnera. Muškarci bez čula njuha su imali značajno manji broj veza nego zdravi (2 prema 10). Kod žena međutim, broj veza je bio isti u svakoj grupi (4).  Ali su žene bez čula njuha imale znatno manje poverenja u svoje partnere nego zdrave žene. Nedostatak čula nije uticao na njihov odnos sa prijateljima, već samo na seksualne partnere.

Ženama je izgleda miris važniji od izgleda muškarca, što objašnjava činjenicu da preko polovine ispitivanih žena voli da spava u majicama partnera.

Kažu ispitivači sa Drezdenskog Univerziteta:

"Miris daje socijalnu informaciju o drugoj osobi. Odsustvo mirisa smanjuje socijalnu sigurnost u oba pola, utičući na izbor partnera".

Uloga nosa u izboru partnera je prikazana odlično u filmu "Miris žene", sa Al Paćinom u glavnoj ulozi slepog pukovnika koji žene prepoznaje po mirisu.

Slika 1. U studiji objavljenoj 2015. Sobel i saradnici su testirali 238 ljudi razlitičitim mirisima, da bi razvili algoritam koji jsu nazvale "mirisni otisak prsta". Krvni test je pokazao tako dobru vezu sa MHC genima, da je mogao da se koristi u medicini (npr. za određivanje podudarnosti za presađivanje organa). Odojčad privlači miris brushaltera majke, ali ne i drugih žena. Muškarci koji njuše ženske suze imaju pad testosterona. Žene privlače muškarci sa više testosterona, posebno kada su u periodu ovulacije (a tada imaju i izoštrenije čulo njuha, kao i u trudnoći). Ispitanici su razlikovali miris znoja takmičara u ekstremnim sportovima u odnosu na one koji se bave trčanjem, Miris je sredstvo komunikacije izmedju ljudi. Miris je takođe metod za određivanje genetske kompatibilnosti.

Godine 2005. sprovedena je važna studija, u kojoj je mozak osoba koje su bile romantičko zaljubljene ispitivan magnentom rezonancom. Analizirano je 2500 snimaka mozga studenata koji su gledali u sliku osobe koja ima dosta znači u emotivnom smislu. U svakih je bio aktivan nucleus caudatus, ali i ventralno tegmentalno područje. Radi se o evolucioni starom delu mozga, koji je vezan za mehanizam zadovoljstva i nagrade. One je povezan sa nucleusom accumbensom ali i amygdalama. Ovo poslednje jedro je odgovorno za osećaj zadovoljstva kod seksa, hrane, upotrebe droge.

Velika studija, objavljena u Archives of Sexual Behavior, razmatrala je razliku između seksualne privlačnosti i dugotrajne ljubavi. Analizana je magnetna rezonanca na 20 osoba u odnosu na gledanje slike partnera, stranca, ljudi koje znaju, pronografskih slika itd. U oba slučaja je bio aktiviran nuleus accumbens, ali je samo kod ljubavi bio aktiviran deo mozga poznat kao insula. Ova prova pojava prolazi relativno brzo i nije nimalo loša stvar (dovodite sebe u priliku da upoznate druge osobe i procenite da li vam odgovaraju).

Zanimljivo je da su aktivirani delovi mozga koji se aktiviraju kod primene jakih droga.

“Ljubav je u stvari navika koja se stvara iz seksualne želje, ako je ona uslišena. Potpuno je isto sa drogom, kada se osoba navikne na nju.”

Slika 2. Četiri jedra ljubavi u mozgu. Nucleus accumbens je aktiviran kod nesrećno zaljubljenih (ludi zaljubljen, ali ostavljen). Ventralni pallidum je aktivan u ljudi koji se vole duže od 20 godina, a ventralno tegmentalno pordučje u sveže zaljubljenih, ali zadovoljnih svojom vezom. Konačno nucleus raphe je aktivan kod osoba koje su u dugim vezama, imaju manje strasne, ali stalne veze.

Ljubav se dakle odigrava u evoluciono primtivinim delovima mozga, pa je zato znatno jača od nekih drugih emocija (koje su pod kontrolom kore velikog mozga). U toj fazi raste kortizol u serumu (hormon stresa). Ovo dovodi do pada serotonina, koji dovodi do opsesivno-kompulzivnog ponašanja (razočaranje, nada, užas na pmisao da bi mogao biti ostavljen). 

U ovoj fazi ljubav odgovara misli Platona "da se radi o ozbiljnoj psihičkoj bolesti."

Zaljubljenost podiže i nivo dopamina, neurotransmitera koji dovodi do euforije. On se luči kod zavisnosti od droge ili alkohola, pa ljubav liči na bolesti zavisnosti (apstinencijalni sindrom kada osobe nema). U studiji objavljenoj 2012. pokazano je da muve kojima je uskrađen seks piju četiri puta više alkohola, nego muve koje su imale seks.  

Zanimljivo je da zaljubljeni sada imaju nizak prag za miris druge osobe. U eksperimentu Lunstroma i Marilyn Jones-Gotman sa McGill Universiteta u Montrealu, žene nisu više razlikovale odeću sa mirisom voljene osobe od odeće stranca. Što su više bile zaljubljene, to je sposobnost da prepoznaju miris drage osobe bila manja. Ovo se zove teorija odbijanja (deflekcije) koja govori da fokusiranost na partnera smanjuje percepciju drugih draži.

Druge dve supstance koje deluju tokom romantične ljubavi su oksitocin i vazopresin, hormoni koji se luče tokom trudnoće i dojenja. Oni se oslabađaju tokom seksa i kontakta koža na kožu.

Oksitocin, poznat i kao hormon ljubavi, dovodi do nastajanja osećaja posvećenosti, sigurnosti i opuštenosti u odnosu na partnera. On je hormon vezivanja i luči se posebno kod monogamnih (vernih) partnera. Pored drugih efekata, zaljubljenost deaktivira nervne puteve vezane za strah i društveno ponašanje. Ovo je osnova zapažanja da je "ljubav slepa".

Slika 3. Ljubav majke prema detetu aktivira sasvium druge delove mozga (gore mozak majke koja voli dete, dole mozak žene u romantičnoj vezi).

Ako ljubav potraje, većina ovih promena se vraća u ka bazalnim vrednostima.

“Strast je i dalje prisutna, ali je stres nestao."

Kortizol i serotonin se vraćaju na normalu. Sada su aktivirani mehanizmi zadovoljstva.

Istraživanje iz 2011 je potvrdilo da postoje i ljubavi koje traju decenijama posle večanja. Ispitivana je magnetna rezonanca parova koji su bili u braku prosečno 21 godinu. Aktivnost dopamina u mozgu je bila identična onoj kod sveže zaljubljenih. Nivo oksitocina ili hormona vezivanja kod njih je bio i dalje veoma visok.

Dakle, ovako razgolićena, ljubav deluje kao refleksna aktivnost mozga, koja počinje njušenjem, a završava seksom i navikom. Međutim, možete to posmatrati i drugačije, da ste genetski a samim tim i sudbinski povezani sa tom drugom osobom. Ako je ljubav prava, ona je jedna i doživotna.

Dalje čitanje:

https://www.psychologytoday.com/blog/love-and-sex-in-the-digital-age/201501/is-your-brain-love

http://www.youramazingbrain.org/lovesex/sciencelove.htm

https://www.scientificamerican.com/article/your-brain-in-love-graphsci/